Ključne prekretnice i važnost roditeljske uloge

Piše: Andrea Mirković- kabinet za korekciju refrakcionih anomalija kod dece

Kada je reč o razvoju dece, jedan od ključnih elemenata koji zahteva pažnju i podršku jeste razvoj vida. Vizuelni sistem kod novorođenčeta nije potpuno razvijen i kontinuirano se razvija tokom ranih godina detinjstva. Jasan vid je neophodan deo zdravog razvoja deteta, a zdrave oči i dobar vid omogućavaju uspešno postizanje mnogih važnih prekretnica u razvoju. Razvoj vida započinje u materici i nastavlja se tokom detinjstva i adolescencije. Posebno je važno da se razvoj zrelog vizuelnog sistema odvija tokom prvih šest godina života, koje se smatraju „ranjivim periodom„. Upravo u ovom periodu detetov razvoj je najosetljiviji na moguće pretnje po zdravlje vizuelnog sistema i vidnih funkcija. Svaka promena u vidu ili zdravlju oka može sprečiti dete da razvije neophodne vizuelne veštine i izazvati kašnjenja u razvoju.

Kako dete raste, prolazi kroz niz vizuelnih prekretnica koje su od vitalnog značaja za njegov razvoj.

• Od rođenja do prvog meseca:

Trepće kao odgovor na jaku svetlost

Neusaglašeni pokreti očiju – može izgledati „sasvim pravo“

Sposobnost da gleda u objekat na udaljenosti od oko 30 -40 cm

Gleda u svetlost ili lice

Počinje da prati ili prati pokretne objekte

• 1 do 2 meseca:

Jasan vid samo za objekte udaljene do 40- 50 cm

Gleda u lica i crno-bele slike

Prati objekat do 90 stepeni

Pažljivo posmatra roditelje

Počinje da razvija suze

• 2 do 3 meseca:

Počinje da primećuje poznate objekte do 60 cm udaljenosti

Istražuje svoje ruke

Prati lica, objekte i svetlost

• 4 do 5 meseci:

Počinje da doseže za objektima u blizini, poput visećeg mobilnog telefona

Prepoznaje objekte poput flašice ili cucle

Gleda sebe u ogledalu

• Od 5 do 7 meseci:

Razvija pun kolorni vid

Sposobnost da vidi slike i objekte sa nekoliko stopa udaljenosti

Okreće glavu da vidi objekte

Prepoznaje određene boje

Dodiruje sliku ogledala sebe

• 7 do 12 meseci :

Razvoj nezavisnih pokreta očiju

Vidi manje objekte

Razvoj percepcije dubine

Puzi da dohvati daleke objekte

Igra se skrivanja (viru viru gde beba)

Gleda i prati brze pokretne objekte

• 12 do 18 meseci:

Jasan vid na daljinu

Percepcija dubine za objekte udaljene više od 3 metra

Utvrdjivanje pokreta očiju

Prepoznaje slike poznatih objekata

Hoda da bi interagovao sa zanimljivim predmetima

Prepoznaje sebe u ogledalu

• 18 do 24 meseci:

Počinje da se fokusira na objekte bliže od 4 metra

Jasan vid na daljinu

Razvoj fine motorike

Boji se bojama – pokušava da nacrta ravne linije ili krugove

Prepoznaje delove tela – usta, oči, kosu, itd.

• dve do tri godine (24 do 36 meseci): Poboljšanje veština bliskog vida: konvergencija i fokusiranje

Razvoj binokularnog vida na svim udaljenostima

Može promeniti fokus sa udaljenosti na blizinu

Poboljšanje percepcije dubine

Koristi fokusiranje da prepozna oblike i objekte.

• 36 do 48 meseci (predškolsko doba): Vid na daljinu približava se 20/20

Jasan i jedinstven vid do nekoliko cm od lica

Razvoj grubih motoričkih koordinacija

Prepoznaje kompleksne vizuelne oblike i slova

Prepoznaje boje

• 48 do 72 meseca (školsko doba)

Poznaje slova i neke reči

Prepoznaje orijentaciju slova

Počinje sa čitanjem

Ima zrelu percepciju dubine

Jasan, jedinstven i udoban vid na svim udaljenostima

Važno je imati na umu da svako dete ima svoj jedinstveni tempo razvoja i može dostići određene prekretnice u različitim uzrastima. Takođe, važno je redovno pratiti razvoj vida kod dece i planirati oftalmološke preglede prema preporučenom rasporedu.

Oči novorođenčeta pregleda neonatolog ubrzo nakon rođenja kako bi isključio bilo koje od uobičajenih postnatalnih očnih bolesti poput katarakte, infantilnog glaukoma i tumora oka.

Pregled oftalmologa obavezan je za svu prevremeno rođenu decu odnosno za sve bebe rođene pre 35 nedelje gestacije, ali i za bebe rođene sa telesnom masom manjom od 1500 gr. Takođe na oftalmološki pregled šalju se i ona deca koja su rođena u terminu ali kod kojih postoji odsustvo crvenog refleksa. Sledeća indikacija za pregled u ranom uzrastu jeste ukoliko pedijatar ili roditelji primete nepravilan položaj oka ( razrokost/strabizam).

Za svu ostalu decu oftalmološki pregledi obično se preporučuju prema sledećem rasporedu:

Jedan pregled između 6-12 meseci starosti

Jedan pregled između 2-3 godine starosti

Jedan pregled između 4-5 godina starosti

Godišnji pregled, od 6 godina pa nadalje

Mala deca možda neće prijaviti ako osećaju da nešto nije u redu – jednostavno zato što ne shvataju da nešto nije u redu!

Roditelji igraju ključnu ulogu u zdravom razvoju vida svoje dece. Praćenje znakova problema sa vidom, redovni oftalmološki pregledi i stimulativne aktivnosti mogu pomoći u osiguranju optimalnog razvoja vizuelnog sistema kod dece.

Njegujte vizuelne veštine vašeg deteta – kreativne aktivnosti za podsticanje razvoja vida

1. Igranje sa svetlim i šarenim igračkama: Odaberite igračke koje su bogate bojama i kontrastima kako biste privukli pažnju vašeg deteta. Raznolikost boja i oblika pomaže u stimulisanju vizuelnog sistema i podsticanju razvoja vizuelnih veština.

2. Čitanje knjiga sa velikim i šarenim slikama: Odvojite vreme za čitanje knjiga koje sadrže jasne i šarene ilustracije. Pričanje priča uz pokazivanje slika pomaže u razvijanju detetove sposobnosti da prepozna i interpretira različite vizuelne stimulanse.

3. Slaganje slagalica: Slaganje slagalica nije samo zabavna aktivnost, već i odličan način da se razviju fine motoričke veštine i sposobnost prepoznavanja oblika i uzoraka. Odaberite slagalice sa velikim, šarenim delovima koje će privući detetovu pažnju.

4. Igranje loptom: Bacanje, hvatanje i trčanje za loptom ne samo da razvija koordinaciju pokreta, već i podržava razvoj sposobnosti praćenja brzih pokreta i dubine percepcije. Odaberite svetle i šarene lopte kako biste dodatno stimulisali detetov vizuelni sistem.

5. Crtanje i bojenje: Ovo je sjajan način da se razviju fine motoričke veštine i kreativnost kod dece. Pružite detetu raznolike boje i materijale za crtanje kako bi istraživalo i izražavalo svoju kreativnost.

6. Igranje igara sa svetlosnim efektima: Korišćenje igračaka sa svetlosnim efektima može biti fascinantan način da se podstakne detetova vizuelna percepcija. Igre poput svetlosnih projekcija ili svetlećih igračaka mogu pružiti vizuelne stimulanse i podstaći dete na istraživanje i učenje.

7. Igranje igara koje zahtevaju gledanje i praćenje pokreta: Razne igre poput „uhvati lopticu“ ili „sakrij se“ mogu pomoći u razvijanju detetove sposobnosti da prati brze pokrete i da brzo reaguje na vizuelne stimulanse.

Ove igre ne samo da su zabavne, već i podstiču razvoj oštrine vida i dubinske percepcije, i mogu biti veoma korisne za razvoj vizuelnih veština i opšteg kognitivnog razvoja. Pružite detetu raznovrsne i stimulativne aktivnosti kako biste podržali razvoj vida i stvorili osnovu za zdravu vizuelnu percepciju u budućnosti. Ako primetite da vaše dete ne reaguje adekvatno na svoje okruženje ili ne dostiže važne prekretnice u razvoju, nemojte oklevati da zakažete oftalmološki pregled radi isključivanja mogućih problema sa vidom.