piše: Andrea Mirković – kabinet za dijagnostiku i korekciju refrakcionih anomalija

Tačan razlog zašto pojedinac postaje miopičan (kratkovid) i šta određuje brzinu njegovog napredovanja i dalje je složena, multifaktorska slagalica. Međutim, tokom godina, istraživači su otkrili neke ključne činioce kao što su genetika, nedostatak vremena provedenog napolju i povećan rad na blizinu. Nedavno je sugerisan i uticaj sna kao dodatnog ponašajnog faktora rizika koji utiče i na pojavu i na napredovanje miopije.

Adekvatan san – kako po količini tako i po kvalitetu – igra ključnu ulogu u mnogim aspektima celokupnog blagostanja deteta, uključujući kogniciju, akademsku uspešnost, emocionalno zdravlje, mentalno zdravlje i fizičko zdravlje. Prema Američkoj akademiji pedijatara, 25% dece mlađe od 5 godina ne dobija dovoljno sna. To je posebno zabrinjavajuće, jer su deca te dobi najosetljivija na razvoj miopije. Mnoga istraživanja su potvrdila da miopična deca – u poređenju sa decom bez miopije – često imaju loše navike spavanja, uključujući nepravilno vreme odlaska na spavanje, kasno odlazak na spavanje i lošu kvalitetu sna. Iako još uvek postoje mnoga neodgovorena pitanja i mogući faktori konfuzije, sada imamo više uvida koje možemo ponuditi zainteresovanim i motivisanim roditeljima.

Koliko sna se preporučuje? Prema dva nedavna istraživanja, postoji povećani rizik od miopije kod dece koja spavaju manje od 5 do 7 sati noću u poređenju sa onima koji spavaju više od 9 sati noću. Generalno, mlađa deca obično prirodno spavaju najmanje 9 sati noću, ali ova preporuka može biti posebno korisna za adolescente koji često žrtvuju san za druge aspekte svog života kao što su domaći zadaci, korišćenje uređaja i sport.

Koji je odgovarajući termin za odlazak na spavanje? Rezultati jednog istraživanja u Kini pokazali su da su deca koja su imala termin za odlazak na spavanje od 21:30 ili kasnije bila mnogo verovatnija da imaju miopiju pri polaznom stanju, da razviju miopiju tokom dve godine trajanja istraživanja i da imaju značajniji napredak miopije. Promena termina odlaska na spavanje deteta verovatno će zahtevati promenu celokupne večernje rutine i rasporeda porodice, ali dete neće samo dobiti pozitivan uticaj na svoj refraktivni problem, već će verovatno poboljšati i kvalitet svog života.

Da li bi trebalo izbegavati vreme provedeno pred ekranom pre odlaska na spavanje? Odgovarajuća regulacija ciklusa spavanja/budenja ključna je za normalan rast oka i stoga, poremećenost ovog ciklusa može uticati na refraktivni problem osobe. Izloženost jakom svetlu digitalnog uređaja pre odlaska na spavanje narušava cirkadijalni ritam, izaziva potiskivanje melatonina i poremećaj normalnog početka i trajanja sna. Generalna preporuka je da se prekine korišćenje uređaja barem sat pre odlaska na spavanje, uz ograničavanje vremena provedenog na uređajima tokom dana koliko je to moguće.

Pravilna higijena spavanja ključna je komponenta ne samo opšteg zdravlja deteta već potencijalno i zdravlja očiju. Srećom, san je modifikovajući faktor rizika za miopiju i jednostavne promene u detetovoj noćnoj rutini mogu pozitivno uticati na konačan vizuelni ishod.